Ова студија истражује употребу гејмификације и игара за процењивање одређених вештина и знања.

Документ почиње прегледом гејмификације, праћењем њене историје, а такође  објашњава како она функционише, тј. како се применом елемената дизајна игара утиче на повећање ангажованости и мотивише специфично понашање. Разматрају се предности и недостаци гејмификације, и наводе примери из различитих сектора, укључујући образовање, маркетинг и обуку запослених. Додатно, наводе се најбољи примери примене гејмификације и важност разумевања учесника гејмификације, истичући типове играча према Ричарду Бартлу као оквир за прилагођавање стратегија гејмификације.

Даље, документ анализира гејмификацију у образовању, представљајући стратегије за њену практичну примену и детаљно описује како се процене засноване на игри разликују од традиционалних процена и дигиталних интерактивних оцена. Дате су категоризације процена заснованих на игри на основу вештина које се мере, као што су когнитивне способности, понашање и емоционална интелигенција, и пружени примери како ове процене функционишу.

Значајан део текста приказује како се процењивање засновано на игри користи у образовању и запошљавању, анализирајући начин функционисања, предности, недостатке и стратегије имплементације, заједно са примерима из различитих индустрија. Прави се разлика између гејмификације и процењивања заснованог на игри, при чему се последње користи за мерење специфичних вештина и компетенција на привлачан начин.

Документ истиче предности употребе гејмификације у образовању, као што су повећана ангажованост, мотивација и побољшани исходи учења. Предлаже структурирани приступ за интеграцију гејмификације у образовни садржај, укључујући идентификацију карактеристика ученика, дефинисање циљева учења, креирање интерактивног садржаја и укључивање елемената игре попут поена, нивоа и награда.

Процене засноване на играма разматрају се као средство за уклањање пристрасности из процеса запошљавања, нудећи праведнију евалуацију способности кандидата. Ове процене мере когнитивне вештине и понашања која предвиђају учинак на послу. Документ класификује процене засноване на игри на когнитивне, бихевиоралне, оне које мере емоционалну интелигенцију, ситуационо расуђивање, као и игре симулације, а такође наводи и њихове примере.

У закључку се истиче позитиван пријем оцена заснованих на игри међу кандидатима, наглашавајући њихову правичност и способност да умање анксиозност. Дати су савети за припрему за кандидате који се сусрећу са таквим проценама, а наведени су и уобичајени пружаоци услуга процена заснованих на играма попут Arctic Shores, Pymetrics, Test Partnership, Aon i Revelian.

преузмите PDF документ
RESEARCH ON GAMIFICATION
AND GAME BASED ASSESSMENT

Документ „Области компетенција новинске писмености”, израђен у оквиру пројекта „Новинска писменост кроз друштвену игру”, дефинише кључне вештине и ставове потребне за ефикасно разумевање вести, наглашавајући значај промишљености и скептичности. Новинска писменост обухвата разумевање продукције и рецепције вести, улоге друштвених мрежа и начина на који наша уверења утичу на избор и интерпретацију вести. Документ истиче улогу коју вести играју у друштву, мотивацију за интеракцију са вестима и вештине потребне за идентификовање, евалуацију, верификацију и креирање вести.

Документ идентификује три главне области компетенција новинске писмености, при чему се свака област састоји од осам подкомпетенција и 44 исхода учења.

Три области компетенција су:

1. Разумевање медијског  пејзажа: Фокусира се на препознавање информационог загађења и његових мотива, разликовање вести од других садржаја и схватање нових новинарских пракси. Такође обухвата разумевање лажних вести, типова информационих поремећаја и психологије иза утицаја и постојаности мисинформација.
   
   
2. Проналажење поузданих информација: Истиче се нужност идентификовања веродостојних извора информација и формулисања ефикасних стратегија претраживања. Ова област укључује и разликовање типова извора информација, разумевање Булове логике и значај техника претраживања.
   
   
3. Верификација вести: Фокусира се на разумевање како алгоритми и персонализација утичу на конзумирање вести, препознавање метода верификације и разумевање улогу платформи за проверу чињеница. Обухвата и изазове онлajн поузданости, идентификовање неаутентичног понашања и рад организација за проверу чињеница.
   
   

Документ истиче важност ових компетенција у навигацији кроз сложени медијски пејзаж, што је кључно за развој добро информисаног и демократског друштва.

преузмите PDF документ
COMPETENCE AREAS FOR NEWS LITERACY